Autoservis           

Korisne informacije

   Operateri u Evropi, BiH, SiCG i Hrvatskoj koriste sledeće radare, lasere i sisteme za kontrolu brzine.

   - X band radar „Komar“, prepoznaćete ga po belom kvadratnom senzoru koji je najcešce postavljen na haubu operaterskog vozila ili poseban stalak. Ovo su radari najstarije generacije koji se danas uobičajeno koriste izvan većih gradova. Njihov je domet vrlo mali, tako da brzinu mjere na udaljenosti do max. 150-200 metara pre nailaska na radar. Jak su izvor zračenja, tako da ih bilo koji od radar detektora otkriva na udaljenostima daleko većima od onih na kojima oni mere brzinu i to i u odlaznom i u dolaznom smeru, ne retko na udaljenosti od 1000-1500 m. Zbog toga ne predstavljaju apsolutno nikakvu opasnost u kombinaciji sa radar detektorima. Emituju signal konstantno.

   - K band radarski pištolj, Kustom Signals „Falcon“, Fox. Razlika između ovog i X band radara je u tome što K band ne emituje konstantno nego "pulsno", nakon što operater odabere automobil kome želi izmeriti brzinu.

   - Ka band radari/Superwide band radari u SCG i Evropskim zemljama postoje samo u obliku tzv. Instant On ili Photo radara koji se kod nas popularno nazivaju „Multanova“. Multanova je u stvari samo naziv švajcarskog proizvođaca radarske opreme. Konkretni aparati koji se koriste u Evropi i u SCG obuhvataju opremu dva proizvođača: Multanova model 6f i Traffipax. Princip rada oba radara je približno isti i imaju mnoge mogućnosti koje uključuju i spajanje na kompjuter te obradu rezultata. Sistem se sastoji od tronošca na kome je smeštena konusna radarska antena, elektronike, akumulatora koji napaja sistem i blica za noćno snimanje. Aparati rade na Ka bandu, tačnije na radarskoj frekvenciji od 34.3 GHz i emituju stalan radarski snop vertikalan na put pod uglom od 21 stepen. Automobil ulazi u taj radarski snop i izlazi iz njega, aparat meri vreme ostanka u snopu i „zna“ dužinu snopa. Po izlasku automobila iz snopa izračunava se brzina i ako je automobil u prekršaju, slika se pomoću fotoaparata koji noću koristi blic. Vlasnik vozila zatim dobija na licu mesta ili na kućnu adresu obaveštenje o počinjenom prekršaju.

   Udaljenost od aparata do ruba snopa iznosi maksimalno oko 130-150 m što znaci da radar detektor Multanovu detektuje na udaljenosti od 0 do max. 150 m od aparata. Problem je taj što je Multanovin radarski signal srazmerno slab, tako da se radar detektor „bori“ sa time da odbaci signal kao lažni alarm.  Mnogi slabiji radar detektori odbace Multanovin signal kao lažni tako da daju signal vrlo kasno, takođe su moguće greške u detekciji, ali na to se ne može uticati.

   Kod aparata Traffipax koji je sličnog izgleda ali kompaktnijih dimenzija, detekcija je olakšana i proteže se na udaljenosti vecoj od 200 metara od mesta na kome se prekršioc slika.

   Zanimljivost kod oba aparata je ta da će odbaciti slikanje vozila ako više njih vozi paralelno u dve trake bez obzira na brzinu i ako se po noći nije ponovo napunio blic fotoaparata što traje do jedne sekunde. Aparati se najcešce podešavaju tako da slikaju prekršitelje koji u zonama od 50 km/h voze iznad 60 km/h, tako da se daje određena zona tolerancije. Takođe je korisno napomenuti da Multanovu zbunjuju nagla ubrzavanja ili nagla kočenja unutar radarskog snopa, dakle 150 m od aparata, tako da je moguće odbacivanje slikanja u tom slučaju. Multanova može slikati i sa prednje i sa zadnje strane, u Srbiji i Crnoj Gori najcešce se slika s prednje strane.

   - Laserski pištolji - popularno zvani „laseri“ koji se koriste u Srbiji i Crnoj Gori su pištolji tri proizvodača, reč je o Multanovinom „Star laseru“, Marksmannovom aparatu model LT 20-20 i najčešće Thompsonovom PRO laseru i PRO III laseru, koji je najčešće zastupljen u S i CG. Za razliku od radara, laserski pištolj meri brzinu samo jednom vozilu koga gledajući kroz okular koji ima „snajperski nišan“ i dvostruko približavanje odabira operater. Operater zatim šalje laserski snop prema odabranom vozilu koji se mora odbiti od vozila i vratiti nazad u aparat koji zatim meri brzinu vozila. Laserski snop se odbija od vertikalnih reflektivnih površina na automobilu, najčešce tablice i farove, a dobro se odbija i od svih hromiranih delova na automobilu. Odličnu pomoć laserima pruža i refleksija CD-R i DVD diskova koje iz „nerazjašnjenih motiva“ često koriste vozaci. Najbolje laserski snop reflektuju sva metalik kao i crvena vozila. Laserski pištolj ne može izmeriti brzinu mat crnom vozilu niske siluete sa uvučenim farovima bez prednje tablice kao što bi npr. bila Mazda RX-7 ili Pontiac Firebird.

   Laserskim pištoljem meri se brzina preko ravnice sa udaljenosti od nekoliko stotina metara pri čemu od umešnosti operatera, vremenskih uslova i vrste vozila zavisi vreme posle koga će operater dobiti očitavanje brzine. Maksimalni domet detekcije za Whistler i Cobra laser detektore je neograničen jer njihova optika omogućava detekciju laserskih i radarskih signala bez obzira na udaljenost. Kod detekcije lasera pomocu radar detektora, mora se brzo reagovati odnosno prilagoditi vožnju propisima zbog kratkog vremenskog perioda potrebnog za očitavanje brzine.  Najnoviji radar detektori imaju mogućnost detekcije i zaštite iz svih uglova tzv. 360°. Laseri se koriste i u odlazećem smeru. Naročito su popularna očitavanja brzine u Mađarskoj i Bugarskoj sa nadvožnjaka i kamufliranih drvenih kućica u šumarcima pokraj autoputeva. U ovim slučajevima operater dojavljuje podatke o vozilu patroli koja presreće vozilo.

   Treba napomenuti i činjenicu da laser detektor reaguje samo ako se brzina meri vozilu u kome se on nalazi, otkriva se i rezidualna energija odbijanja laserskog snopa od drugih vozila. To znači da ako operater meri brzinu vozilu pored Vašeg, ne mora se dogoditi da Vaš detektor reaguje. Ali, u tom slucaju to i nije ni toliko bitno jer se ne meri Vaša brzina.

   - Lažni alarmi - radar detektor u gradovima ponekad detektuje tzv. lažne alarme, najčešce u blizini alarma koji osiguravaju prostore odnosno vrata koja se automatski otvaraju, TV i radio repetitora, taxi stanica i sl. Lažni alarmi ne predstavljaju problem jer su slabog intenziteta i mogu se uspešno filtrirati ukljucenjem „City“ moda (gradski režim) radar detektora. Uvek se pojavljuju na X bandu, retko na K bandu.

   - Travimo - Travimo je sistem instaliran u operaterska  vozila a sastoji se od prednje i zadnje kamere te centralne jedinice sa printerom i sistemom koji snima, na video kasetu ili HDD, praćenje vozila. Koristi se u preko 90% slučaja na autoputevima u BiH, Hrvatskoj,  Njemačkoj i Italiji, rjeđe u ostalim Evropskim zemljama.  Travimo nije radar nego metodom praćenja meri brzinu operaterskog  vozila koje prati i vozi ispred a najčešce iza vozila kojem se meri brzina pri čemu se snimci uzimaju kao dokaz o počinjenom prekršaju, bilo da je reč o prekoračenju brzine ili o nekom drugom prekršaju. Pošto Travimo ništa ne emituje nego je reč o dve kamere i elektronici, logično je da ih radar detektor ne otkriva. Lijek za Travimo je gledanje u retrovizore i ispred sebe kako bi na vreme uočili „sumnjiva“ vozila. Travimo može mjeriti brzinu i kada stoji metodom orijentira, međutim to se najčešce ne radi tako da se stacionarni Travimo može smatrati "bezopasnim" po pitanju merenja brzine (osim ako uz njega ne stoji radarski ili laserski uredaj, što je sasvim druga priča). Ali, stacionarni Travimo može registrovati ostale prekršaje, poput preticanja preko pune srednje linije ili nedozvoljena skretanja.

Last modified: 07/23/06